Gradska Opština Lazarevac: Obraćanje javnosti Branka Borića, predsednika gradske opštine Lazarevac
03 November 2011 
Poštovani sugrađani,
Pored zadovoljstva uspesima u odgovornom poslu kojim se bavim, podrazumevaju se i mnoga iskušenja, suočenja sa lažima, podmetanja, zavist.
Ipak, golgota koju moji najbliži i ja preživljavamo poslednjih dana prevazilazi moći ljudskog trpljenja. Mojoj supruzi je usled stresa izazvanog konstantnim pritiscima pozlilo, dobila je grčeve, odliv, i mi smo juče izgubili dugo očekivanu bebu. To mi, mislim, daje za pravo da se na ovako ličan način obratim javnosti.
Potrebno mi je , poštovani sugrađani, da sa vama, kojima sve ove godine dajem sve od sebe za doprinos boljem zajedničkom životu, iskreno podelim teret koji nosim.
Jer teško je živeti i raditi okružen glasinama „Borić je sledeći“, koje traju danima, do toga da Lazarevac sada bruji „Borić je uhapšen“. Moja supruga je poklekla pred stalnim telefonskim pozivima, u danonoćnom očekivanju imaginarnih ljudi pred našim vratima...
U politiku sam, neću o tome ni ovom prilikom previše govoriti, ušao kao već ostvaren čovek, student generacije na Arhitektonskom fakultetu, sa zavidnom profesionalnom reputacijom. Predanost radu, odgovornost i čast koju sam negovao baveći se strukom, pokušavam evo već jedanaest godina da gajim i na ovoj odgovornoj funkciji. Iako politika važi za pozornicu opšteg beščašća, gde su sva sredstva do cilja dozvoljena.
U svakom žitu ima kukolja, pa i u svim političkim strankama. U mojoj Demokratskoj stranci Srbije u poslednje vreme, naprimer, raskršćavamo sa pojavama neodgovornog ponašanja, ambicija bez pokrića, spletkarenja, bahatosti, pojavama kojima smo delom u jednom periodu bili opterećeni. Sa druge strane, naprimer, naši politički protivnici, pre svega deo lokalnog DS-a, najčešće neosnovano pozivajući se na lidera Dragana Đilasa, pokušava na perfidan način da ostvari lažni autoritet i politički prestiž bez pokrića.
I sada, neki ljudi iz DSS-a, poput Nenada Pavlovića, zvanog Neks, i neki ljudi iz DS-a, tvrdeći da poseduju ekskluzivne vesti da „Gradonačelnik Đilas hoće da počisti Borića i da je dao nalog za njegovo hapšenje“, u , na prvi pogled, neprirodnom zajedništvu šire glasine o mom zatvaranju, želeći da, svako u svom domenu, ostvari određeni interes. Jer mnogo šta u Lazarevcu će „moći lakše bez Borića“.
Poštovani sugrađani, da li politički, poslovni, ili bilo koji interes treba da se ostvari blaćenjem ili uništenjem nečije porodice?
Da li je bilo neophodno da se meni, još uoči izbora 2004. godine, tokom predizborne ćutnje, od strane političke konkurencije namešta, srećom neuspelo, hapšenje?
Zašto i sada da budem politička meta stvaranjem atmosfere pred tobožnje hapšenje, jer sam 2006. godine potpisao Protokol o tome da „Kolubara“ kroz radove vrati Opštini bar deo onoga što uništava, a da to opštinski budžet nije koštalo ni dinar?
Može li politička kampanja biti pravedna, u fer borbi, suočenjem argumenata i ideja, a ne stalnim povikama „drž'te lopova“? Svako ko se dokazano ogrešio o zakon treba da odgovara, ali mora li lov na glasove da podrazumeva i „lov na veštice“ u političke svrhe?
Zaslužuje li Lazarevac da po ko zna koji put bude osramoćen, provučen kroz medijsko blato, a životi i porodice naših uglednih ljudi uništavani?
Što se mene tiče, namam zaleđinu uticajnih ljudi iz senke, raznih službi, kapitala - posedujem porodičnu kuću u Velikim Crljenima, stan u Lazarevcu pod kreditom, i kola. Iako se danas teško živi, merila vrednosti su devalvirana i, nažalost, niko nikom ne veruje, reći ću istinu: pred Bogom i ljudima mi je savest mirna. Iako uzdrman ovom porodičnom tragedijom, radim i radiću svoj posao sa punom posvećenošću i odgovornošću. A kada dođe do promene, neka to ne bude usled spletki, insinuacija, pritisaka i politikanstva, nego vašom voljom, poštovani sugrađani.
Lazarevac, 03.11.2011. godine
Branko Borić
Pored zadovoljstva uspesima u odgovornom poslu kojim se bavim, podrazumevaju se i mnoga iskušenja, suočenja sa lažima, podmetanja, zavist.
Ipak, golgota koju moji najbliži i ja preživljavamo poslednjih dana prevazilazi moći ljudskog trpljenja. Mojoj supruzi je usled stresa izazvanog konstantnim pritiscima pozlilo, dobila je grčeve, odliv, i mi smo juče izgubili dugo očekivanu bebu. To mi, mislim, daje za pravo da se na ovako ličan način obratim javnosti.
Potrebno mi je , poštovani sugrađani, da sa vama, kojima sve ove godine dajem sve od sebe za doprinos boljem zajedničkom životu, iskreno podelim teret koji nosim.
Jer teško je živeti i raditi okružen glasinama „Borić je sledeći“, koje traju danima, do toga da Lazarevac sada bruji „Borić je uhapšen“. Moja supruga je poklekla pred stalnim telefonskim pozivima, u danonoćnom očekivanju imaginarnih ljudi pred našim vratima...
U politiku sam, neću o tome ni ovom prilikom previše govoriti, ušao kao već ostvaren čovek, student generacije na Arhitektonskom fakultetu, sa zavidnom profesionalnom reputacijom. Predanost radu, odgovornost i čast koju sam negovao baveći se strukom, pokušavam evo već jedanaest godina da gajim i na ovoj odgovornoj funkciji. Iako politika važi za pozornicu opšteg beščašća, gde su sva sredstva do cilja dozvoljena.
U svakom žitu ima kukolja, pa i u svim političkim strankama. U mojoj Demokratskoj stranci Srbije u poslednje vreme, naprimer, raskršćavamo sa pojavama neodgovornog ponašanja, ambicija bez pokrića, spletkarenja, bahatosti, pojavama kojima smo delom u jednom periodu bili opterećeni. Sa druge strane, naprimer, naši politički protivnici, pre svega deo lokalnog DS-a, najčešće neosnovano pozivajući se na lidera Dragana Đilasa, pokušava na perfidan način da ostvari lažni autoritet i politički prestiž bez pokrića.
I sada, neki ljudi iz DSS-a, poput Nenada Pavlovića, zvanog Neks, i neki ljudi iz DS-a, tvrdeći da poseduju ekskluzivne vesti da „Gradonačelnik Đilas hoće da počisti Borića i da je dao nalog za njegovo hapšenje“, u , na prvi pogled, neprirodnom zajedništvu šire glasine o mom zatvaranju, želeći da, svako u svom domenu, ostvari određeni interes. Jer mnogo šta u Lazarevcu će „moći lakše bez Borića“.
Poštovani sugrađani, da li politički, poslovni, ili bilo koji interes treba da se ostvari blaćenjem ili uništenjem nečije porodice?
Da li je bilo neophodno da se meni, još uoči izbora 2004. godine, tokom predizborne ćutnje, od strane političke konkurencije namešta, srećom neuspelo, hapšenje?
Zašto i sada da budem politička meta stvaranjem atmosfere pred tobožnje hapšenje, jer sam 2006. godine potpisao Protokol o tome da „Kolubara“ kroz radove vrati Opštini bar deo onoga što uništava, a da to opštinski budžet nije koštalo ni dinar?
Može li politička kampanja biti pravedna, u fer borbi, suočenjem argumenata i ideja, a ne stalnim povikama „drž'te lopova“? Svako ko se dokazano ogrešio o zakon treba da odgovara, ali mora li lov na glasove da podrazumeva i „lov na veštice“ u političke svrhe?
Zaslužuje li Lazarevac da po ko zna koji put bude osramoćen, provučen kroz medijsko blato, a životi i porodice naših uglednih ljudi uništavani?
Što se mene tiče, namam zaleđinu uticajnih ljudi iz senke, raznih službi, kapitala - posedujem porodičnu kuću u Velikim Crljenima, stan u Lazarevcu pod kreditom, i kola. Iako se danas teško živi, merila vrednosti su devalvirana i, nažalost, niko nikom ne veruje, reći ću istinu: pred Bogom i ljudima mi je savest mirna. Iako uzdrman ovom porodičnom tragedijom, radim i radiću svoj posao sa punom posvećenošću i odgovornošću. A kada dođe do promene, neka to ne bude usled spletki, insinuacija, pritisaka i politikanstva, nego vašom voljom, poštovani sugrađani.
Lazarevac, 03.11.2011. godine
Branko Borić
Napomena:
Emitovan sadrzaj nije proizvod Bete i agencija ne odgovara za navode u njemu. U slucaju bilo kakvih pitanja u vezi sa sadrzinom, molimo da se obratite kontaktima navedenim u saopstenju.
Ostala saopstenja autora : Gradska Opština Lazarevac
